Поштовани,
Поводом Вашег обраћања Народној банци Србије, у вези са питањем да ли компанија Paysend Plc. послује у складу са Законом о девизном пословању, односно Вашим питањем да ли је за грађане Републике Србије могуће коришћење наведеног сервиса без законских препрека, обавештавамо Вас о следећем:
Чланом 225. Закона о платним услугама („Службени гласник РС“, бр.139/2014 и 44/2018 – у даљем тексту: Закон) прописано је да се на пословање институција електронског новца из трећих држава преко којих резиденти, у складу са одредбама закона којим се уређује девизно пословање, обављају послове платног промета са иностранством – примењују одредбе закона којим се уређује девизно пословање. Институције електронског новца из трећих држава дужне су да обавесте Народну банку Србије о свом пословном имену и седишту и одговарајућем броју под којим су регистроване у регистру матичне државе, називу и адреси седишта надзорног органа. Народна банка Србије објављује листу институција електронског новца из трећих држава које су доставиле наведено обавештење.
Чланом 32. став 2. Закона о девизном пословању („Службени гласник РС“, бр. 62/2006, бр. 31/2011, 119/2012, 139/2014 и 30/2018) прописано је да резиденти могу обављати платни промет са иностранством и преко издаваоца електронског новца – ради плаћања и наплате по основу електронске купопродаје робе и услуга, a резиденти – хуманитарне организације могу остварити пријем средстава из иностранства преко издаваоца електронског новца и по основу донација у хуманитарне сврхе.
У складу са
Законом и Законом о девизном пословању резиденти могу обављати платни промет са иностранством, преко свог налога код институције електронског новца која нема седиште у Републици Србији нити дозволу Народне банке Србије,
само ако се та институција електронског новца налази на листи институција електронског новца из трећих држава које послују у складу са Законом о девизном пословању, а коју објављује Народна банка Србије на својој званичној интернет презентацији –
и то искључиво ради плаћања и наплате по основу електронске купопродаје роба и услуга, а хуманитарне организације и по основу прикупљања донација у хуманитарне сврхе од нерезидената.
С тим у вези, важно је разумети да се
преко стране институције електронског новца не може обављати домаћи платни промет тј. платни промет са нашим грађанима или правним лицима (између резидената), већ само међународни платни промет и то искључиво на прописани начин. Скрећемо пажњу да је за обављање платног промета са иностранством супротно члану 32. став 2. Закона о девизном пословању предвиђена прекршајна одговорност како за правно тако и за физичко лице.
Увидом у расположиве податке јасно је да се предметна институција електронског новца, као што сте и сами навели, не налази на листи институција електронског новца из трећих држава коју Народна банка Србије објављује на својој интернет презентацији, којој можете приступити путем следећег линка:
https://www.nbs.rs/export/sites/NBS_...ece_drzave.pdf .
Као што је Народна банка Србије више пута истицала у својим саопштењима јавности, важно је на првом месту разумети да Народна банка Србије
није у могућности да штити кориснике чија се средства налазе код тих компанија. Увек смо наглашавали да домаћи корисници морају водити рачуна о томе да се пословањем преко ових институција не излажу само могућој прекршајној одговорности, већ и ризику да не буду у могућности да приступе својим средствима, односно да трајно остану без својих средстава код таквих компанија. Сходно претходно изнетом,
Народна банка Србије саветује сва лица да платни промет са иностранством, пре свега обављају преко домаћих пружалаца платних услуга, будући да Народна банка Србије над тим лицима има ефективан надзор и могућност да ефикасно заштити права наших корисника.