Banke u Srbiji - poređenja

[ence]

Ima li neko informaciju u vezi Credit Agricole? Od 2. septembra menjaju naziv u RBA. Nadam se da ce uvesti ApplePay sada kada se spajaju sa Raiffeisen bankom.

[wifininja]

Pa ako je tako onda će Apple Pay biti podržan ali tek kada stare CA kartice zameniš za nove RF.

[tribalkg]

Ja sam ih pre par dana “ namazao” zbog nekih naknada i ujedno prebacio za Apple Pay, lošu aplikaciju i mali broj bankomata. Na to su samo odgovorili da će od septembra moći da se koriste i RF bankomati.

Ostalo nisu komentarisali. Rekoše i da će preći na RF tarife.

p.s. imam i RF iRacun tako da ništa ne dobijam time što će moći da se koristi RF bankomat.

p.s.2 evo i zvanično https://www.creditagricole.rs/upload/Obavestenje2.pdf

[LDV20]

Ja pretpostavljam da ćemo onda i mi RF korisnici moći da koristimo CA bankomate bez dodatnih troškova?


Sent from my iPhone using Tapatalk

[aw_snap]

Kako je to bilo sa integracijom Vojvođanske sa OTP, je l mogu da koriste AP korisnici bivše Voban?

[dervisbegovic_]

Samo ako zamene kartice za one iz OTP-a

[dachakragujevac]

Korisnici Direktne i Eurobanke mogu da koriste bankomate obe banke bez provizije.

Послато са M2102J20SG помоћу Тапатока

[nixysx]

Ne razumem se najbolje ali da li može neko da mi objasni za šta su devizni računi kad ne mogu da šaljem pare na njih? Probao sam sa svog slovačkog računa da pošaljem novac i naravno nije išlo jer banka nije u nekom sistemu ili šta već. Ja imam besplatan studentski račun u CA pa rekoh ajde, možda nije to to. Jednom sam pitao i sestru da mi pošalje nekoliko evra na slovački račun i rekla mi je da ne može, da je komplikovano, mora do banke i sl.
Je l' to stvarno toliko teško da šaljemo/primamo novac iz inostranstva i za šta su onda oni devizni računi koji počinju normalno sa RS i sl.?


Odoslané z môjho iPhone cez Tapatalk Pro

[tribalkg]

Evo i ažurirane CA aplikacije.



Nerealni su.

[Didule]

Mobi opet ispred vremena i konkurencije.

[spo]

Ne razumem se najbolje ali da li može neko da mi objasni za šta su devizni računi kad ne mogu da šaljem pare na njih? Probao sam sa svog slovačkog računa da pošaljem novac i naravno nije išlo jer banka nije u nekom sistemu ili šta već. Ja imam besplatan studentski račun u CA pa rekoh ajde, možda nije to to. Jednom sam pitao i sestru da mi pošalje nekoliko evra na slovački račun i rekla mi je da ne može, da je komplikovano, mora do banke i sl.
Je l' to stvarno toliko teško da šaljemo/primamo novac iz inostranstva i za šta su onda oni devizni računi koji počinju normalno sa RS i sl.?


Odoslané z môjho iPhone cez Tapatalk Pro

Pokusacu da mojim iskustvom da mozda malo bacim svjeta na to sa deviznim racunima.
Naime pre desetak godina trebala je da mi legne uplata u dolarima iz Velsa.
Kontaktiram tu osobu zaduzenu za uplate i on mi rece da je uplatio ali da mu se novac vratio. Ja ne vjerujuci idem do banke i pitam ipak da li je to moguce. Kazu jeste jer oni nisu banka nekog velikog nivoa da mogu da primaju direktne uplate nego oni imaju racun u Njemackoj banci za odredjenu devizu. Tako da sve uplate idu preko tih velikih banaka sto donekle usloznjava proces uplate onima koji se nisu sretali sa tim prije.
To se odnosilo na odredjenu banku u Republici Srpskoj. Onde je zbog uredjenja moguca neka razlika u odnosu na Srbiju kad je u pitanju poslovanje banaka.
Bolji poznavaoci ce sigurno ovo strucnije objasniti.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[petarpetrovic]

Ne razumem se najbolje ali da li može neko da mi objasni za šta su devizni računi kad ne mogu da šaljem pare na njih? Probao sam sa svog slovačkog računa da pošaljem novac i naravno nije išlo jer banka nije u nekom sistemu ili šta već. Ja imam besplatan studentski račun u CA pa rekoh ajde, možda nije to to. Jednom sam pitao i sestru da mi pošalje nekoliko evra na slovački račun i rekla mi je da ne može, da je komplikovano, mora do banke i sl.
Je l' to stvarno toliko teško da šaljemo/primamo novac iz inostranstva i za šta su onda oni devizni računi koji počinju normalno sa RS i sl.?

Zakon o deviznom poslovanju nije suštinski menjan od 80ih godina, još iz doba SFRJ. To može, ali i ne mora da ti zakomplikuje situaciju. Uglavnom služe za slanje i primanje deviza iz i u inostranstvo, ali to si već znao.

Za svaki devizni priliv ili odliv, moraš da imaš osnovu po kom šalješ ili primaš novac kada su u pitanju devizne transakcije. Ako ti neke pare stignu iz inostranstva na devizni, banka će ti poslati upitnik da se izjasniš o osnovu priliva - da li je to zarada (šifra 302 računarske usluge npr.), poklon od tetke iz Kanade, prihod od kapitala (kupio si Apple-ove akcije i dobio dividendu koju povlačiš sa svog brokerskog računa na svoj devizni) i tako dalje. Isto je i kad šalješ pare - npr. ako hoću da deponujem sredstva na svoj brokerski račun da kupim još akcija, banci moram da priložim ugovor sa brokerskom kućom, izjavu da ću trgovati hartijama od vrednosti i tek tada banka izvršava uplatu - bez papirologije će biti odbijena.

Količina papirologije zavisi od banke i koliko je ista paranoična - ovu obavezu da kontrolišu devizne transakcije nisu izmislile banke već NBS i NBS je ta koja je deo odgovornosti prebacila na banke da rade posao umesto nje. Intesa i Raiffeisen su generalno vrlo liberalne i traže minimum dokumentacije, neke druge banke umeju da zagorčavaju život i da traže rendgenski snimak i zdravstveni karton pride, to je nešto na šta ne možeš da utičeš osim da promeniš banku ako moraš da posluješ sa inostranstvom često.

Da bi ti sestra poslala pare na slovački račun, dakle, mora da priloži dokumentaciju po kom osnovu ti šalje kintu, tako da se valja raspitati šta ti tačno treba od papirologije (tj. njoj). Generalno, svaka devizna transakcija zahteva i adekvatnu poresku prijavu - svi devizni prilivi se od 2008. na ovamo prijavljuju NBSu po automatizmu i Poreska Uprava odatle vadi podatke, ali imaju pravo 5 godina od datuma transakcije da ti traže dodatne dokaze za pravdanje osnova priliva ako smatraju da taj priliv nije ono za šta si ti rekao da jeste, pa valja voditi i o tome računa da se ne dođe u problem - PU je jedina institucija u Srbiji sa kojom ne želiš da se zameraš.

Ukratko - da, komplikovano je ovako slati novac u inostranstvo. Ono RS na početku je početak tzv. IBAN koda i u pitanju je broj računa u međunarodnom obliku (svi devizni računi iz Srbije počinju sa RS, logično) za SWIFT plaćanja. Koriste ga sve evropske zemlje i još mnoge druge, sa izuzetkom USA, oni koriste SWIFT ali furaju svoj fazon.

Većina banaka danas ima ebanking preko koga možeš da podnosiš dokumentaciju i sve ostalo što treba i da ne moraš da se cimaš do poslovnice, ali opet, ne znam kako je konkretno u CA, sačekaj da se spoje sa Raiffeisen-om pa će verovatno moći online sve :-)

[nixysx]

Ogromno hvala za ovakvo objašnjenje! Nisam imao pojma da je tolika procedura. Znam da mi je recimo drug iz Hrvatske poslao novac na slovački račun bez problema, brat iz Austrije takođe, jednom sam ja slao na litvanski i češki račun i nikad nisam imao problema. Samo dam IBAN i SWIFT. Što sam i mislio da će biti možda problema zbog drugih valuta ali nije ih bilo. Tako da, kako sam razumeo, dokumentacija je potrebna i komplikovano je samo slati novac na naše račune i sa naših računa.


Odoslané z môjho iPhone cez Tapatalk Pro

[mikenzi]

Intesa je sada olakšala dosta slanje deviza. Prvi put sam ove godine plaćao depozit za more.

Koristi se ova šifra plaćanja:

F02 - Pomoć ili poklon drugom FL (mesečno do 10000 EUR)

Prošlo bez ikakvih problema. Na 260€ depozita provizija banke je 350 RSD, a troškovi ino banke dodatni 1150 RSD


Sent from my iPhone using Tapatalk Pro

[petarpetrovic]

Uvek je bilo lakše poslati pare napolju nego primiti ih od spolja :-) Mada Intesa jeste izuzetno liberalna po tom pitanju i u poslednjih 15ak godina koliko poslujem sa inostranstvom, uvek je tražila najmanje papirologije i uvek su bili maksimalno spremni da izađu u susret, verovatno bar 50% deviznog prometa u SRB ide preko njih.